Wednesday, December 23, 2009
Sunday, December 20, 2009
How to negotiate with a Georgian Prostitute.
A gentleman's guide to the darker side of Georgian London
Have you ever pondered how to procure one of Georgian London's plentiful prostitutes? What are the nuances and subtleties involved? How would one, if one was so inclined, go about gaining a few moments of time with the plethora of choices available? Follow this comprehensive guide and you too could negotiate with a Georgian Prostitute.
Getting Started
When one is beginning to think about procuring a Georgian prostitute, you must be aware of the various levels of the women (and men) available for hire. On the top rung of the ladder, as it were, would be the mistress or
'The Splendid Madam'. She would be the most desired of 'ladies' and would involve a complicated, and expensive, negotiation. Somewhere in the middle of our metaphorical ladder would be the 'Tavern Whore'- somewhat rougher around the edges but by far more affordable. At the most definite bottom of the ladder would be the common street walker. And, gentlemen, my most learned advice to you would be to avoid at all costs. But if needs must, use common sense and avoid any with noticeable scars from the 'French Pox'.
Supply List
- Money (amount needed will depend on quality of prostitute intended for procurement)
- Flask of wine or pint of Gin (again this may be used as payment depending on quality of prostitute intended for procurement)
- Mercury tablets, mercury plasters and camphor liniments (for the inevitable treatment of the venereal diseases you most definitely will catch)
- The name of a good surgeon (this is also for the painstaking surgery that you may have to endure for the treatment of various venereal diseases)
Tools
The tools you will need will vary, again, by which quality of prostitute you intend to hire. Some things that you may need would be:
- A title. This would be beneficial if trying to procure a quality mistress. A Duke or Earl is preferred to Governor in the eyes of the high class mistresses
- A button up pocket. This would be handy whilst visiting any grade of prostitute as wandering hands often come back with your purse in their clutches
- A level head. Gentlemen, I can not stress the importance of sobriety when going about your business with Georgian prostitutes. A few of the less salubrious ladies may prey upon the intoxicated gentleman- and they may wake up stripped of all valuables and or, worse, thrown in the Thames.
Step-by-step instructions
1. Step One
If when walking through one of London's many streets, you pass a comely lady, and you fancy your chances with her- please approach with caution. Some streetwalkers are known to 'dress above their station' in the manner of gentlewomen. The offence caused would no doubt end in a slap to one's face or a duel with the offended's husband.
2. Step Two
After ensuring that the lady on the street is indeed a paid prostitute, approach with a smile and welcoming manner. Perhaps offer her a drink from your wine flask or to go for a dram of gin at one of London's many taverns. She will most often, take you up on this kind offer, and then ask for a shilling for her time. This is the time to ask the prostitute if she has a venereal disease. They will inevitably reply 'no', but she will be lying. As you are shopping in the lowest area of the market, it is a risk you will have to take.
3. Step Three
After striking a deal and exchange of money, a suitable venue must be agreed upon for fornication. Now, as you have chosen the lowest form of prostitute in a streetwalker, your options are bleak. Most streetwalkers are lacking in decorum and may offer to perform the services right there on the street. This is not unusual in some of London's more disreputable areas. Please if you do receive service on the street, keep your wits about you, as often a streetwalker will 'distract' you whilst a companion picks your pocket.
4. Step Four
If you have decided that a little more money can be spent in the exchange of desire, a 'Tavern Whore' is for you. The negotiating with a Tavern Whore is different to that of a streetwalker although some steps are interchangeable (see Step One). Now that you have ascertained that the lady is indeed a prostitute, offer to buy her a dram of gin- a popular and potent concoction largely favoured by the poor and alcoholic. After sharing a dram or two of 'Mother's Ruin'- ask to accompany the lady to her lodgings.
5. Step Five
Once in the Tavern Whore's boudoir (which may well be a large cupboard of sorts with a straw mattress above said tavern), make yourself aware of the surroundings. Is someone hiding behind those curtains? Better make sure. Once again, prostitutes are not known for their honesty. After you are certain there is no one else in the room, pay the Tavern Whore a few shillings. Once again use this opportunity to ask about venereal disease. She will again lie to you about her condition, but do take notice of any open sores or lesions about her person.
6. Step Six
After business has been conducted, and you are certain that she has not stolen your handkerchief or purse, make your way back down to the tavern bar and give the landlord a few coins. This will serve as a thank you and keep you in favour with the house- as often the Tavern Whore will be the wife of the landlord. Please do not be offended if the lady you have just spent time with, immediately goes back upstairs with another gentleman- it is her job.
7. Step Seven
If you find yourself with plenty of money- perhaps through inheritance or wise investment, you may wish to procure yourself a mistress. This is not as easy as gaining favour with the other gradients of prostitutes- it calls for intense negotiation and substantial moneys being exchanged. Firstly, after finding a mistress of standing and reputation befitting a gentleman of your stature, have your friends approach her friends to make note of your interest.
8. Step Eight
After logging your interest with her friends, await her response and demands. Some of these demands may seem trivial, but to a mistress who knows that another is around the corner, would do well to plan her future. And any mistress of reputation, would do wonders for your reputation and standing- so budget accordingly. They may request a yearly 'salary'- of let's say £2000. Not bad you may be thinking, but that works out to £100, 000 in today’s money- and that is not even for a high standard mistress but for an opera dancer. Also, they may demand 'pin money', which is an allowance for jewellery and clothing. A well known and coveted mistress may also ask for a home, coach, servants and more. Choose wisely, as she and not your wife, will be attending most social functions that a gentleman of standing is required to attend.
9. Step Nine
After agreeing to her lengthy list of demands, you have a 'binding' contract. You will undoubtedly have to pay a down payment as well- and this is all before any sexual favours are exchanged. Now if you do decide to go with a mistress, understand that she may have several benefactors. Her time is your time, when she has the time. Do not be jealous. Do not be angry. But she may also be having sexual relations with some of your friends as well.
10. Final Step
Now we have come to the conclusion of the step by step guide for negotiating with a Georgian prostitute. I can not advise you enough to use caution when undertaking any of my suggestions. Syphilis (The French Pox) is rampant in Georgian London and most prostitutes will be affected with it. Avoid all with black mercury plasters on their faces or, in extreme cases, prosthetic noses- these prostitutes have entered the last stage in their infection and are soon to go mad. But, gentlemen, I bid you luck in your endeavours- if my instructions are followed, hopefully a successful transaction will have taken place.
(Benjamin Franklin House - scientist, diplomat, philosopher, inventor, Founding Father of the United States and more)
Have you ever pondered how to procure one of Georgian London's plentiful prostitutes? What are the nuances and subtleties involved? How would one, if one was so inclined, go about gaining a few moments of time with the plethora of choices available? Follow this comprehensive guide and you too could negotiate with a Georgian Prostitute.
Getting Started
When one is beginning to think about procuring a Georgian prostitute, you must be aware of the various levels of the women (and men) available for hire. On the top rung of the ladder, as it were, would be the mistress or
'The Splendid Madam'. She would be the most desired of 'ladies' and would involve a complicated, and expensive, negotiation. Somewhere in the middle of our metaphorical ladder would be the 'Tavern Whore'- somewhat rougher around the edges but by far more affordable. At the most definite bottom of the ladder would be the common street walker. And, gentlemen, my most learned advice to you would be to avoid at all costs. But if needs must, use common sense and avoid any with noticeable scars from the 'French Pox'.
Supply List
- Money (amount needed will depend on quality of prostitute intended for procurement)
- Flask of wine or pint of Gin (again this may be used as payment depending on quality of prostitute intended for procurement)
- Mercury tablets, mercury plasters and camphor liniments (for the inevitable treatment of the venereal diseases you most definitely will catch)
- The name of a good surgeon (this is also for the painstaking surgery that you may have to endure for the treatment of various venereal diseases)
Tools
The tools you will need will vary, again, by which quality of prostitute you intend to hire. Some things that you may need would be:
- A title. This would be beneficial if trying to procure a quality mistress. A Duke or Earl is preferred to Governor in the eyes of the high class mistresses
- A button up pocket. This would be handy whilst visiting any grade of prostitute as wandering hands often come back with your purse in their clutches
- A level head. Gentlemen, I can not stress the importance of sobriety when going about your business with Georgian prostitutes. A few of the less salubrious ladies may prey upon the intoxicated gentleman- and they may wake up stripped of all valuables and or, worse, thrown in the Thames.
Step-by-step instructions
1. Step One
If when walking through one of London's many streets, you pass a comely lady, and you fancy your chances with her- please approach with caution. Some streetwalkers are known to 'dress above their station' in the manner of gentlewomen. The offence caused would no doubt end in a slap to one's face or a duel with the offended's husband.
2. Step Two
After ensuring that the lady on the street is indeed a paid prostitute, approach with a smile and welcoming manner. Perhaps offer her a drink from your wine flask or to go for a dram of gin at one of London's many taverns. She will most often, take you up on this kind offer, and then ask for a shilling for her time. This is the time to ask the prostitute if she has a venereal disease. They will inevitably reply 'no', but she will be lying. As you are shopping in the lowest area of the market, it is a risk you will have to take.
3. Step Three
After striking a deal and exchange of money, a suitable venue must be agreed upon for fornication. Now, as you have chosen the lowest form of prostitute in a streetwalker, your options are bleak. Most streetwalkers are lacking in decorum and may offer to perform the services right there on the street. This is not unusual in some of London's more disreputable areas. Please if you do receive service on the street, keep your wits about you, as often a streetwalker will 'distract' you whilst a companion picks your pocket.
4. Step Four
If you have decided that a little more money can be spent in the exchange of desire, a 'Tavern Whore' is for you. The negotiating with a Tavern Whore is different to that of a streetwalker although some steps are interchangeable (see Step One). Now that you have ascertained that the lady is indeed a prostitute, offer to buy her a dram of gin- a popular and potent concoction largely favoured by the poor and alcoholic. After sharing a dram or two of 'Mother's Ruin'- ask to accompany the lady to her lodgings.
5. Step Five
Once in the Tavern Whore's boudoir (which may well be a large cupboard of sorts with a straw mattress above said tavern), make yourself aware of the surroundings. Is someone hiding behind those curtains? Better make sure. Once again, prostitutes are not known for their honesty. After you are certain there is no one else in the room, pay the Tavern Whore a few shillings. Once again use this opportunity to ask about venereal disease. She will again lie to you about her condition, but do take notice of any open sores or lesions about her person.
6. Step Six
After business has been conducted, and you are certain that she has not stolen your handkerchief or purse, make your way back down to the tavern bar and give the landlord a few coins. This will serve as a thank you and keep you in favour with the house- as often the Tavern Whore will be the wife of the landlord. Please do not be offended if the lady you have just spent time with, immediately goes back upstairs with another gentleman- it is her job.
7. Step Seven
If you find yourself with plenty of money- perhaps through inheritance or wise investment, you may wish to procure yourself a mistress. This is not as easy as gaining favour with the other gradients of prostitutes- it calls for intense negotiation and substantial moneys being exchanged. Firstly, after finding a mistress of standing and reputation befitting a gentleman of your stature, have your friends approach her friends to make note of your interest.
8. Step Eight
After logging your interest with her friends, await her response and demands. Some of these demands may seem trivial, but to a mistress who knows that another is around the corner, would do well to plan her future. And any mistress of reputation, would do wonders for your reputation and standing- so budget accordingly. They may request a yearly 'salary'- of let's say £2000. Not bad you may be thinking, but that works out to £100, 000 in today’s money- and that is not even for a high standard mistress but for an opera dancer. Also, they may demand 'pin money', which is an allowance for jewellery and clothing. A well known and coveted mistress may also ask for a home, coach, servants and more. Choose wisely, as she and not your wife, will be attending most social functions that a gentleman of standing is required to attend.
9. Step Nine
After agreeing to her lengthy list of demands, you have a 'binding' contract. You will undoubtedly have to pay a down payment as well- and this is all before any sexual favours are exchanged. Now if you do decide to go with a mistress, understand that she may have several benefactors. Her time is your time, when she has the time. Do not be jealous. Do not be angry. But she may also be having sexual relations with some of your friends as well.
10. Final Step
Now we have come to the conclusion of the step by step guide for negotiating with a Georgian prostitute. I can not advise you enough to use caution when undertaking any of my suggestions. Syphilis (The French Pox) is rampant in Georgian London and most prostitutes will be affected with it. Avoid all with black mercury plasters on their faces or, in extreme cases, prosthetic noses- these prostitutes have entered the last stage in their infection and are soon to go mad. But, gentlemen, I bid you luck in your endeavours- if my instructions are followed, hopefully a successful transaction will have taken place.
(Benjamin Franklin House - scientist, diplomat, philosopher, inventor, Founding Father of the United States and more)
Wednesday, November 25, 2009
Boj na Kosovu iz albanskog ugla
Bio mi ti sultan Murat,
Lepo beše avdes uzeo
I jaciju otklanjao,
Pa mi legao da spava.
Usnio je jedan san,
San mu je spavanje pokvario.
Sultan mi se digao,
Sam u sebi razmišlja.
Opet avdes beše uzeo,
Pa je legao da spava.
I opet je san usnio
I opet mu san spavanje pokvario.
Sultan mi ti ustao
I dozvao majku svoju:
„Majko, bre, nešto da ti kažem:
Eto dva mi sna dolaze.“
Reče mu mati: „Kaži, sine, san.“
„Dva mi orla došla,
Na desno su mi rame pala,
Sve su zvezde s neba na zemlju pale.
Sve su se na zemlji sjedinile;
Mesec i sunce su u more pali.“
„Neka je sretno, dete“, reče mu,
„Kad mi je poklonio bog zoru.“
Gle šta uradi sultan Murat!
Posla i pozva znalca takbirdžiju,
Pa posla i pozva onoga šeislama,
Pa posla i pozva onoga sereskera.
Sva četvorica se behu digla,
Pa ti bejahu kod sultana otišli:
„Šta hoćeš, babo, što si nas zvao?“
„Ja sam jedan san usnio,
Vi da mi ga rastumačite.“
„Kaži san“ sultanu su rekli.
Poče sultan san da kazuje:
„Dva su mi bela orla došla,
Na desno mi rame pala;
Sve su zvezde s neba na zemlju pale,
Sve su se na zemlji sjedinile.
Mesec i sunce u more su pali.“
Gle šta mu govoraše znalac takbirdžija:
„Oni orlovi što su ti došli,
Pa ti na desno rame pali:
Razvićeš Muhamedov barjak,
Svu ćeš vojsku sjediniti,
Pa ćeš na Kosovo izaći,
Kosovo ćeš osvojiti,
Sam ćeš tamo poginuti.
Mesec i sunce štu su u more pali,
Sam ćeš tamo poginuti,
Bez cara ni mesec ni sunce ne greju.“
Gle, šta je uradio sultan Murat,
U sve gradove posla telegram:
„Svu vojsku ovde hoću,
sve paše hoću ovde.!
Svu su vojsku sakupili,
I pred cara su izašli.
Gle šta je sultan Murat uradio,
Uzeo mi ti beše prorokov barjak,
Otišao beše vojsci:
„Čujte me, deco, šta imam da vam kažem:
Ja sam se spremio
I na Kosovo hoću da izađem.“
Vojsku je prebrojao:
Sedamdeset mu se hiljada vojske iskupilo.
Evo šta reče sultan Murat:
„Čujete li me, bre, deco,
Ako se koji među vama kaje,
Mili su otac i majka,
I deca su mila,
Slobodno vam je kući da idete,
O svom trošku ću vas kući vratiti.“
Mnogo se caru vojske izdvojilo,
Četrdeset hiljada mu se izdvojilo,
Trideset mu je hiljada ostalo.
Uze sultan put da prođe,
Pa kad je stigao kod mora,
Njemu se približe lađe.
Da vidiš, šta učini sultan Murat:
Vrlo mu je žao vojske
Da je u lađe ukrca.
Ruke je na molitvu podigao:
„Alahu, ti koji si prav,
Ti mi more rastvori.
Da prebacim vojsku po suvu.“
I Bog mu molitvu beše uslišao,
Na dve se strane more razmaklo.
Sa ordijom je u more ušao,
Na suprotnu stranu mora je izašao,
Pa su seli da odahnu.
Gle, šta reče sultan Murat:
„Čujete li me, deco bre,
Ako među vama ima ko se kaje.
Mili su otac i majka,
Mila je i čeljad,
Izun mu je od mene da se kući vrati,
O svom trošku ću vas kući poslati;
I koji ste aram jeli,
Vi koji niste pet puta ob dan klanjali.
Neću vas sa sobom,
Slobodno vam je kući da idete.
Jer nam bitka neće sretna biti,
Vratite se, dok je more nije zatvorilo.“
Mnogo se vojske vratilo,
Osamnaest hiljada mu se vratilo.
Ostalo je caru samo dvanaest hiljada.
Da vidiš šta učini sultan Murat!
Ruke u vis na molitvu je podigao.
Da vidiš kakvu je molitvu za vojsku učinio.
„E, deco, šta vi velite?“
Gle, da vidiš šta mu je vojska zborila:
„Čuješ li nas, more babo,
Nas ni jedan ne kaje se,
Od tebe Gospod nikada nas ne razdvojio,
Mi nikada aram jeli nismo,
Niti klanjanje propustili,
Mi s tobom hoćemo da umremo.“
I gle, sultan se diže.
S vojskom se alalio.
Lepo mi ti avdes vojska uzela,
Odmah su bitku započeli.
Nije ih nigde mogao dočekati.
I uđoše mi ti u Solun.
Hajde, hajd', boreći se
Pa ti u Skoplje behu stigli.
Nigde ih nisu mogli dočekati.
Pa kad su u Skoplje ušli,
Seli su da odahnu.
Jedna se reka tu blizu desila,
Jednu jabuku jedan vojnik je video.
Pa je tu jabuku vojnik bio uzeo,
Samo jedanput je zagrizao,
Pa je u džep beše metnuo.
„Hajde“, viknuše ustajući.
Svi se između sebe alališe
I opet su bitku započeli.
Golema se bitka beše zametnula:
Dim i maglu Gospod beše stvorio,
Mnoga je vojska tu izginula,
Kad su ušli u Kačanički tesnac,
Ljuta se bitka bila.
Ništa sultan ne može da učini.
Mnogo mu je vojske palo:
Pogibe mu šehislam,
Šehislam zajedno sa sinovcem;
Pogibe mu sadrazem,
Sadrazem zajedno sa sinom.
Vrlo mi se vojska umorila,
Dim i maglu Gospod beše stvorio,
Nigde drug druga ne vidi.
Gle, šta tad uradi sultan Murat!
Ruke je na molitvu podigao:
„Bože, koji si pravedan,
Rasteraj mi ovu maglu,
Da ja vidim gde mi je vojska.“
Na to mi se magla beše rasturila;
Svu je vojsku care iskupio:
„Jeste li se, deco, umorili,
Il' se vama dojadilo, il' ste mnogo izginuli?
Nismo, babo, zamoreni, nit' se nama dojadilo,
Al' nas je mnogo izginulo:
Pogibe nam šehislam,
Šehislam zajedno sa sinovcem,
I pogibe sadrazem,
Sadrazem zajedno sa sinom.“
Mnogo se sultanu beše zažalilo,
U boga se beše zakleo:
„Ja borbu prekinuti neću,
Dok ne bude krvi do grla.“
Gle šta veli sultan Murat:
„Čujete li me, bre deco“, beše im rekao,
„Ako je kod od vas tuđu zamuku pojeo,
Odvojte se na stranu“, reče im,
„Jer nam bitka srećno ne ide:
Vi, koji nista klanjali po pet puta,
Odvojite se na stranu,
Jer nam borba srećno ne ide.“
Na to mu je vojska rekla:
„Mi tuđu zamuku nismo jeli,
Ni pet vakta namaza nismo propustili.“
Tu se jedan vojnik izdvojio:
„Ja sam, babo, jednu jabuku našao,
Reka ju je nosila;
Ja sam tu jabuku uzeo,
Samo sam je jednom zagrizao,
I evo mi je u džepu.“
Vidi šta veli sultan Murat:
„Primite se uz reku, bre deco“, rekao im beše,
„Pa uz reku da idete,
I tu jabuku da nađete;
Gospodaru jabuke da kažete,
Oproštaj da mu tražite.
Ako vam je ne alali,
A vi mu podajte groša koliko htedne.“
Uz reku pođoše,
Pa ti jabuku nađoše,
Na obali reke jabuka je bila,
Gospodara jabuke nađoše,
I, gle, šta mu rekoše:
„Mi smo ti uzeli jednu jabuku,
Hoćeš li nam je alaliti?“
Nikako im jabuku ne htede pokloniti,
„Traži koliko hoćeš groša“, rekoše mu,
„Prodaj nam je za novac.“
„Za pare vam je nikako prodati neću,
Već ako hoće car da me učini sadrazemom.“
Tako kazaše sultanu:
„On nama jabuku nije poklonio,
Niti nam je za groše hteo prodati,
Već ako hoće sultam da me uzme za sadrazema.“
„Otidite“, reče im sultan,
„Toga ovde da mi dovedete.“
Otišli su i uzeli ga,
Pred cara ga doveli.
Car ga učinio sadrazemom,
Povešao mu ordenje.
Gle, šta im sultan rekao:
„Spremite se, bre deco“, reče im,
I, da vidiš, vojska se spremi.
Sva je avdes uzela
I među sobom sva se alalila,
Pa je odmah bitka započela.
Nigde im se Srbin odupreti ne može.
Pa na Goleš kad su pali,
Nigde vode naći ne mogoše.
Vrlo mi se vojska žedna umorila,
I tad su mi caru kazali:
„Vrlo nas je žeđa umorila,
Nigde vode naći ne možemo.“
Tada, šta je car učinio?
Ruke na molitvu je digao:
„Ej ti, bože, koji si pravedan,
Daruj mi jednu vodu.“
Pa rukom beše udario po jednom kamenu,
I odmah mu Gospod vodu darova.
Sva se vojska vode napila,
I stoka je vodu pila;
I preteče vode nepopijene.
Lepo onde avdes uzeše,
I namaz onde otklanjaše;
Lepo se tude odmoriše.
Ponovo se vojska diže,
Odmah je bitku započela.
Nigde ih Srbin dočekati ne može.
Kad su pali kod Ferizovića,
Velika je vrlo bitka bila.
Krv je išla do grla,
Preturala magarad s drvima.
I bog mu molitvu usliša.
Kletva sultanova ispunila se.
Kad su otišli više Prištine,
Tu mi sultan beše izašao,
Šatore je tu razapeo.
Uzeo je durbine pa gleda,
On osmatra Čičavicu.
Sedam kula je onde video,
Onde behu sedam baljoza.
Gleda care one kule,
Sve kule frenđije imađahu,
Imađahu jednu do druge.
Tu mi care sadrazema dozva:
„Da mi kažeš, šta su ove kule,
Što imaju frenđije jednu do druge?“
Tu caru rekoše:
„Tamo su sedam baljoza,
Dan iz dana među sobom se biju,
Zato su oni frenđije načinili.“
Na to car beše poslao (poruku) Milošu Kopiliću:
„Ključeve od devet gradova da mi pošalješ
I da mi se predaš,
Ili ću ratovati s tobom.“
Tako pismo Milošu je otišlo.
Pismo beše primio i čita ga.
Šta mu je tada kazala žena:
„Šta je, Milošu, šta ti knjiga kaže?“
Tad joj Miloš knjigu kazivao:
„Da je car u Kosovo došao,
I on hoće s nama da ratuje,
Pa ja ne znam šta da radim.“
Tada Miloševa žena reče:
„Hajd' Milošu, nemoj se brinuti,
Jer nam ni car ništa ne može.“
Miloš se beše naljutio,
Svoju ženu šakom udario,
Osam zuba na zemlju joj sručio.
Tad mi Miloš ustade,
Pa se baci lepoj atkinji na leđa,
Pa ode u Peć kralju,
Te kazuje svome kralju:
„Sultan je kod Prištine stigao.
On, reče, traži boj.
Kako veliš?“, rekao je on kralju
Tad kralj beše rekao:
„Bolje je da se mi predamo,
Jer nećemo moći da se bijemo.“
Na to Miloš beše rekao:
„Nikad se neću predati,
I dok ga ne proburazim, ostavit ga neću!“
A šta na to veli kralj:
„Trideset devojaka da spremite,
Da ih obučete i da ih lepo obujete,
Mnogo dukata da im date,
I u tursku ordiju da se pošlju,
E da kako vojsku izvaraju,
Da im vide vojsku kakva je.“
Opremiše devojke,
Trideset lepih devojaka,
Mnogo su im dukata dali da ponesu.
„Idite u tursku vojsku“, rekao im je,
„Ako možete vojsku da im prevarite.
I da vidite hoće li vojska pare da vam uzima,
I da vidite kakvu vojsku car ima. Pa da nam kažete.“
I tako devojke se digoše,
Po jednu tepsiju dukata uzeše.
Odoše u carevu ordiju.
Tri dana su se vrzle devojke,
Niko ih očima pogledao nije,
Niko ih rukom dotakao nije,
Niti im je ko pare uzeo,
Ni za pare im hleba nisu davali.
Posle tri dana kazaše caru:
„Ovakve nam cure kralj ispratio,
Glad ih izmorila, hoće da umru.
Mi im hleba dali nismo,
Niti smo im pare uzeli.“
Na to im je car rekao:
„Dajte im hleba, bre deco“, rekao im je,
„A pare im niko ne uzimajte.“
Tad im dadoše hleba,
A ni pare im ne uzeše.
I tako se cure vratiše;
Milošu behu otišle.
A Miloš ih pita:
„Kako je Turčin, bre?“, pitao ih je on.
Tu devojke mu rekoše:
„Mi smo ostale tri dana.
Niko nas rukom nije dotakao,
Niko nam pare nije uzeo,
Niko nas očima nije pogledao;
Mnogo u cara vojske beše;
Ništa im vi učiniti ne možete.“
Da vidiš Miloš šta im beše rekao:
„Kad budemo pred kralja izašli,
Ako tako kralju budete kazale,
Svima ću vam glave odseći;
Nego vi kralju da kažete:
Boleština golema je u vojsku udarila.
Umorni su, hoće da umru.
Nas je vojska hvatala
I pare nam je uzela.“
Miloš je sa devojkama otišao,
Pred kralja su izišli.
Tu kralj devojke pita:
„Kako beše Turčin, bre devojke?“, rekao im je.
Tad mu devojke rekoše:
„Boleština golema udarila u njih.
Vojska beše umorna da umre,
A nas su hvatali,
I pare su nam uzeli,
A nema ni mnogo vojske na okupu.“
Šta je tad kralj učinio?“
Mnogo je vojske skupio,
Sve je bilo spremno za boj.
Šta je tada Miloš rekao?
„Stan' polako, kralju”, on je rekao,
„Jer i ja hoću da se spremim.
I ja hoću caru da odem.
Ako mi car pruži ruku,
Predaću mu se;
Ako mi car pruži nogu,
Handžarom ću ga udariti.“
Ovaj mi ti se Miloš spremi.
A imađaše i pobratima.
„Pobratime bre“, rekao mu je,
„Hoćeš li poći sa mnom?“
Lepo su mi ti se tu spremili,
Bacili su se atkinji na leđa.
Kad su otišli caru,
Stražari su Miloša zadržali.
„Kamo ćeš“, rekli su mu,
„Hoću caru ja da idem.“
„Čekaj, caru ćemo te prijaviti.“
Caru tada behu kazali.
Gle, šta je car kazao.
Šehislamu je on rekao:
„Kako veliš, šta da radim,
Jer Miloš nam dolazi,
Kad mi zatraži ruku, da je dam,
Da je dam, ili da mu je ne dam?“
Tad Muratu behu rekli:
„Onaj Miloš ovde kad nam dođe,
Ne daj mu ruku, već mu podaj nogu,
Da bi ti ostao pod nogama tvojim.“
Tada je car rekao:
„Pustite tog Miloša nek dođe.“
Miloš je caru otišao.
Car dizaše nogu da mu je da,
A ovaj Miloš imaše u ruci handžar,
I handžarom cara udari.
Mrtva cara beše ostavio.
Pa Miloš beše izašao,
Lepoj atkinji se bacio na leđa,
Hvataše put da ide.
Mnoga vojska mučaše se,
Mučaše se da ga poseče,
Ali ne mogahu njega da poseku.
Kad su otišli u Babin Most,
Jedna stara Srpkinja bila se namerila.
Tu im Srpkinja beše rekla:
„Šta je more, Turci“, rekla im je.
Tada ispričaše Srpkinji:
„Eto Miloš nam je probo cara,
Ne možemo Miloša da posečemo.“
Tu Srpkinja im je rekla:
„Nikada vi Miloša ne možete poseći,
Jer je obučen u gvožđe,
I atkinju ima u gvožđe obučenu.“
Već im reče da razastru sablje.
A atkinju da udare ispod belezuka:
„Te da joj noge posečete
I tada ćete Miloša uhvatiti.
Ako na taj način možete Miloša uhvatiti,
Gledajte, on ključeve u brkovima ima.“
Tada šta je vojska učinila:
Prostrli su sablje po zemlji,
Onuda kud je Miloš bežao,
Atkinju su po belezuku udarili,
Atkinja se beše srušila.
Zdrava Miloša su uhvatili,
Hoće glavu da mu odseku.
Tada Miloš beše rekao:
„Amanet vam ostavljam,
Onu staru Srpkinju da mi dozovete.
Mnogo mala što imam,
Hoću u amanet da joj ostavim.
I još imam nekoliko reči da joj kažem.“
Tada mu Srpkinju dovedoše.
Da vidiš šta joj je Miloš kazao:
„Priđi, tetko, bliže,
Jer hoću da te obogatim,
Mnogo blaga hoću da ti dam.“
Tada se Srpkinja beše približila.
„Bliže mi se približi,
Hoću nešto na uho da ti kažem.“
Ova Srpkinja kad mu se približila,
Zubima ju je Miloš ščepao,
U Babin Most ju je bacio.
Odmah su Milošu glavu odsekli.
Da vidiš šta uradi Miloš Kopilić.
Glavu beše uzeo pod pazuho.
Hajde, hajd', tako idući
U Salabanju kad je došao,
Bile su tamo jedna žena i jedna devojka,
Bile su perući rublje.
Onde Miloša su ugledale.
Šta je tada rekla devojka:
„Mori majko, vidi jednog čoveka kako ide bez glave.“
Na to Miloš beše rekao:
„Ja bez glave, a vas dve bez očiju da bi ostale.“
I na tom mestu Miloš beše ostao.
Svi se popovi iskupiše,
U knjigama su našli:
Kad bi mogli onde da načine jednu crkvu,
Pre no što zapevaju jutarnji petli,
Miloš bi se digao.
I započeše crkvu da grade,
Gotovo celu crkvu behu podigli.
Kad su crep metali,
Pevci jutarnji behu zapevali,
I Miloš je tu ostao.
Na tom mestu gde je Miloš ostao,
Tu je Gospod vodu darovao.
Ona voda vrlo je lekovita.
...
Gle šta je učinila majka sultana Murata.
Za sultana kad beše čula,
Da joj ga je Miloš posekao,
Vrlo je majci žao bilo:
„Hej, Kosovo“, beše rekla,
„Hej, pusto Kosovo“, beše rekla,
„Što si me bez sina ostavilo.
Berićetom obilovalo,
Niko u tebi sreće nemao
I nikad se bez krvi ne uzelo.“
I umrla je.
...
Jedna cura majci što je rekla?
„Kuda idemo, mori majko?“
„Mi bežimo od Turčina“ rekla joj je.
„A kada ćemo se vratiti ovamo, mori majko?“
„Onda kad se pokvari Turčin kao mi.
I kad bude Čičavica posečena
Kao što je mi ostavljamo,
Tad ćemo mi Kosovo ponovo uzeti.“
Veselin Čajkanović, „Sabrana dela iz srpske religije i mitologije u pet knjiga“, „Studije iz srpske religije i folklora 1910-1924", Beograd 1994, str.196-209
Lepo beše avdes uzeo
I jaciju otklanjao,
Pa mi legao da spava.
Usnio je jedan san,
San mu je spavanje pokvario.
Sultan mi se digao,
Sam u sebi razmišlja.
Opet avdes beše uzeo,
Pa je legao da spava.
I opet je san usnio
I opet mu san spavanje pokvario.
Sultan mi ti ustao
I dozvao majku svoju:
„Majko, bre, nešto da ti kažem:
Eto dva mi sna dolaze.“
Reče mu mati: „Kaži, sine, san.“
„Dva mi orla došla,
Na desno su mi rame pala,
Sve su zvezde s neba na zemlju pale.
Sve su se na zemlji sjedinile;
Mesec i sunce su u more pali.“
„Neka je sretno, dete“, reče mu,
„Kad mi je poklonio bog zoru.“
Gle šta uradi sultan Murat!
Posla i pozva znalca takbirdžiju,
Pa posla i pozva onoga šeislama,
Pa posla i pozva onoga sereskera.
Sva četvorica se behu digla,
Pa ti bejahu kod sultana otišli:
„Šta hoćeš, babo, što si nas zvao?“
„Ja sam jedan san usnio,
Vi da mi ga rastumačite.“
„Kaži san“ sultanu su rekli.
Poče sultan san da kazuje:
„Dva su mi bela orla došla,
Na desno mi rame pala;
Sve su zvezde s neba na zemlju pale,
Sve su se na zemlji sjedinile.
Mesec i sunce u more su pali.“
Gle šta mu govoraše znalac takbirdžija:
„Oni orlovi što su ti došli,
Pa ti na desno rame pali:
Razvićeš Muhamedov barjak,
Svu ćeš vojsku sjediniti,
Pa ćeš na Kosovo izaći,
Kosovo ćeš osvojiti,
Sam ćeš tamo poginuti.
Mesec i sunce štu su u more pali,
Sam ćeš tamo poginuti,
Bez cara ni mesec ni sunce ne greju.“
Gle, šta je uradio sultan Murat,
U sve gradove posla telegram:
„Svu vojsku ovde hoću,
sve paše hoću ovde.!
Svu su vojsku sakupili,
I pred cara su izašli.
Gle šta je sultan Murat uradio,
Uzeo mi ti beše prorokov barjak,
Otišao beše vojsci:
„Čujte me, deco, šta imam da vam kažem:
Ja sam se spremio
I na Kosovo hoću da izađem.“
Vojsku je prebrojao:
Sedamdeset mu se hiljada vojske iskupilo.
Evo šta reče sultan Murat:
„Čujete li me, bre, deco,
Ako se koji među vama kaje,
Mili su otac i majka,
I deca su mila,
Slobodno vam je kući da idete,
O svom trošku ću vas kući vratiti.“
Mnogo se caru vojske izdvojilo,
Četrdeset hiljada mu se izdvojilo,
Trideset mu je hiljada ostalo.
Uze sultan put da prođe,
Pa kad je stigao kod mora,
Njemu se približe lađe.
Da vidiš, šta učini sultan Murat:
Vrlo mu je žao vojske
Da je u lađe ukrca.
Ruke je na molitvu podigao:
„Alahu, ti koji si prav,
Ti mi more rastvori.
Da prebacim vojsku po suvu.“
I Bog mu molitvu beše uslišao,
Na dve se strane more razmaklo.
Sa ordijom je u more ušao,
Na suprotnu stranu mora je izašao,
Pa su seli da odahnu.
Gle, šta reče sultan Murat:
„Čujete li me, deco bre,
Ako među vama ima ko se kaje.
Mili su otac i majka,
Mila je i čeljad,
Izun mu je od mene da se kući vrati,
O svom trošku ću vas kući poslati;
I koji ste aram jeli,
Vi koji niste pet puta ob dan klanjali.
Neću vas sa sobom,
Slobodno vam je kući da idete.
Jer nam bitka neće sretna biti,
Vratite se, dok je more nije zatvorilo.“
Mnogo se vojske vratilo,
Osamnaest hiljada mu se vratilo.
Ostalo je caru samo dvanaest hiljada.
Da vidiš šta učini sultan Murat!
Ruke u vis na molitvu je podigao.
Da vidiš kakvu je molitvu za vojsku učinio.
„E, deco, šta vi velite?“
Gle, da vidiš šta mu je vojska zborila:
„Čuješ li nas, more babo,
Nas ni jedan ne kaje se,
Od tebe Gospod nikada nas ne razdvojio,
Mi nikada aram jeli nismo,
Niti klanjanje propustili,
Mi s tobom hoćemo da umremo.“
I gle, sultan se diže.
S vojskom se alalio.
Lepo mi ti avdes vojska uzela,
Odmah su bitku započeli.
Nije ih nigde mogao dočekati.
I uđoše mi ti u Solun.
Hajde, hajd', boreći se
Pa ti u Skoplje behu stigli.
Nigde ih nisu mogli dočekati.
Pa kad su u Skoplje ušli,
Seli su da odahnu.
Jedna se reka tu blizu desila,
Jednu jabuku jedan vojnik je video.
Pa je tu jabuku vojnik bio uzeo,
Samo jedanput je zagrizao,
Pa je u džep beše metnuo.
„Hajde“, viknuše ustajući.
Svi se između sebe alališe
I opet su bitku započeli.
Golema se bitka beše zametnula:
Dim i maglu Gospod beše stvorio,
Mnoga je vojska tu izginula,
Kad su ušli u Kačanički tesnac,
Ljuta se bitka bila.
Ništa sultan ne može da učini.
Mnogo mu je vojske palo:
Pogibe mu šehislam,
Šehislam zajedno sa sinovcem;
Pogibe mu sadrazem,
Sadrazem zajedno sa sinom.
Vrlo mi se vojska umorila,
Dim i maglu Gospod beše stvorio,
Nigde drug druga ne vidi.
Gle, šta tad uradi sultan Murat!
Ruke je na molitvu podigao:
„Bože, koji si pravedan,
Rasteraj mi ovu maglu,
Da ja vidim gde mi je vojska.“
Na to mi se magla beše rasturila;
Svu je vojsku care iskupio:
„Jeste li se, deco, umorili,
Il' se vama dojadilo, il' ste mnogo izginuli?
Nismo, babo, zamoreni, nit' se nama dojadilo,
Al' nas je mnogo izginulo:
Pogibe nam šehislam,
Šehislam zajedno sa sinovcem,
I pogibe sadrazem,
Sadrazem zajedno sa sinom.“
Mnogo se sultanu beše zažalilo,
U boga se beše zakleo:
„Ja borbu prekinuti neću,
Dok ne bude krvi do grla.“
Gle šta veli sultan Murat:
„Čujete li me, bre deco“, beše im rekao,
„Ako je kod od vas tuđu zamuku pojeo,
Odvojte se na stranu“, reče im,
„Jer nam bitka srećno ne ide:
Vi, koji nista klanjali po pet puta,
Odvojite se na stranu,
Jer nam borba srećno ne ide.“
Na to mu je vojska rekla:
„Mi tuđu zamuku nismo jeli,
Ni pet vakta namaza nismo propustili.“
Tu se jedan vojnik izdvojio:
„Ja sam, babo, jednu jabuku našao,
Reka ju je nosila;
Ja sam tu jabuku uzeo,
Samo sam je jednom zagrizao,
I evo mi je u džepu.“
Vidi šta veli sultan Murat:
„Primite se uz reku, bre deco“, rekao im beše,
„Pa uz reku da idete,
I tu jabuku da nađete;
Gospodaru jabuke da kažete,
Oproštaj da mu tražite.
Ako vam je ne alali,
A vi mu podajte groša koliko htedne.“
Uz reku pođoše,
Pa ti jabuku nađoše,
Na obali reke jabuka je bila,
Gospodara jabuke nađoše,
I, gle, šta mu rekoše:
„Mi smo ti uzeli jednu jabuku,
Hoćeš li nam je alaliti?“
Nikako im jabuku ne htede pokloniti,
„Traži koliko hoćeš groša“, rekoše mu,
„Prodaj nam je za novac.“
„Za pare vam je nikako prodati neću,
Već ako hoće car da me učini sadrazemom.“
Tako kazaše sultanu:
„On nama jabuku nije poklonio,
Niti nam je za groše hteo prodati,
Već ako hoće sultam da me uzme za sadrazema.“
„Otidite“, reče im sultan,
„Toga ovde da mi dovedete.“
Otišli su i uzeli ga,
Pred cara ga doveli.
Car ga učinio sadrazemom,
Povešao mu ordenje.
Gle, šta im sultan rekao:
„Spremite se, bre deco“, reče im,
I, da vidiš, vojska se spremi.
Sva je avdes uzela
I među sobom sva se alalila,
Pa je odmah bitka započela.
Nigde im se Srbin odupreti ne može.
Pa na Goleš kad su pali,
Nigde vode naći ne mogoše.
Vrlo mi se vojska žedna umorila,
I tad su mi caru kazali:
„Vrlo nas je žeđa umorila,
Nigde vode naći ne možemo.“
Tada, šta je car učinio?
Ruke na molitvu je digao:
„Ej ti, bože, koji si pravedan,
Daruj mi jednu vodu.“
Pa rukom beše udario po jednom kamenu,
I odmah mu Gospod vodu darova.
Sva se vojska vode napila,
I stoka je vodu pila;
I preteče vode nepopijene.
Lepo onde avdes uzeše,
I namaz onde otklanjaše;
Lepo se tude odmoriše.
Ponovo se vojska diže,
Odmah je bitku započela.
Nigde ih Srbin dočekati ne može.
Kad su pali kod Ferizovića,
Velika je vrlo bitka bila.
Krv je išla do grla,
Preturala magarad s drvima.
I bog mu molitvu usliša.
Kletva sultanova ispunila se.
Kad su otišli više Prištine,
Tu mi sultan beše izašao,
Šatore je tu razapeo.
Uzeo je durbine pa gleda,
On osmatra Čičavicu.
Sedam kula je onde video,
Onde behu sedam baljoza.
Gleda care one kule,
Sve kule frenđije imađahu,
Imađahu jednu do druge.
Tu mi care sadrazema dozva:
„Da mi kažeš, šta su ove kule,
Što imaju frenđije jednu do druge?“
Tu caru rekoše:
„Tamo su sedam baljoza,
Dan iz dana među sobom se biju,
Zato su oni frenđije načinili.“
Na to car beše poslao (poruku) Milošu Kopiliću:
„Ključeve od devet gradova da mi pošalješ
I da mi se predaš,
Ili ću ratovati s tobom.“
Tako pismo Milošu je otišlo.
Pismo beše primio i čita ga.
Šta mu je tada kazala žena:
„Šta je, Milošu, šta ti knjiga kaže?“
Tad joj Miloš knjigu kazivao:
„Da je car u Kosovo došao,
I on hoće s nama da ratuje,
Pa ja ne znam šta da radim.“
Tada Miloševa žena reče:
„Hajd' Milošu, nemoj se brinuti,
Jer nam ni car ništa ne može.“
Miloš se beše naljutio,
Svoju ženu šakom udario,
Osam zuba na zemlju joj sručio.
Tad mi Miloš ustade,
Pa se baci lepoj atkinji na leđa,
Pa ode u Peć kralju,
Te kazuje svome kralju:
„Sultan je kod Prištine stigao.
On, reče, traži boj.
Kako veliš?“, rekao je on kralju
Tad kralj beše rekao:
„Bolje je da se mi predamo,
Jer nećemo moći da se bijemo.“
Na to Miloš beše rekao:
„Nikad se neću predati,
I dok ga ne proburazim, ostavit ga neću!“
A šta na to veli kralj:
„Trideset devojaka da spremite,
Da ih obučete i da ih lepo obujete,
Mnogo dukata da im date,
I u tursku ordiju da se pošlju,
E da kako vojsku izvaraju,
Da im vide vojsku kakva je.“
Opremiše devojke,
Trideset lepih devojaka,
Mnogo su im dukata dali da ponesu.
„Idite u tursku vojsku“, rekao im je,
„Ako možete vojsku da im prevarite.
I da vidite hoće li vojska pare da vam uzima,
I da vidite kakvu vojsku car ima. Pa da nam kažete.“
I tako devojke se digoše,
Po jednu tepsiju dukata uzeše.
Odoše u carevu ordiju.
Tri dana su se vrzle devojke,
Niko ih očima pogledao nije,
Niko ih rukom dotakao nije,
Niti im je ko pare uzeo,
Ni za pare im hleba nisu davali.
Posle tri dana kazaše caru:
„Ovakve nam cure kralj ispratio,
Glad ih izmorila, hoće da umru.
Mi im hleba dali nismo,
Niti smo im pare uzeli.“
Na to im je car rekao:
„Dajte im hleba, bre deco“, rekao im je,
„A pare im niko ne uzimajte.“
Tad im dadoše hleba,
A ni pare im ne uzeše.
I tako se cure vratiše;
Milošu behu otišle.
A Miloš ih pita:
„Kako je Turčin, bre?“, pitao ih je on.
Tu devojke mu rekoše:
„Mi smo ostale tri dana.
Niko nas rukom nije dotakao,
Niko nam pare nije uzeo,
Niko nas očima nije pogledao;
Mnogo u cara vojske beše;
Ništa im vi učiniti ne možete.“
Da vidiš Miloš šta im beše rekao:
„Kad budemo pred kralja izašli,
Ako tako kralju budete kazale,
Svima ću vam glave odseći;
Nego vi kralju da kažete:
Boleština golema je u vojsku udarila.
Umorni su, hoće da umru.
Nas je vojska hvatala
I pare nam je uzela.“
Miloš je sa devojkama otišao,
Pred kralja su izišli.
Tu kralj devojke pita:
„Kako beše Turčin, bre devojke?“, rekao im je.
Tad mu devojke rekoše:
„Boleština golema udarila u njih.
Vojska beše umorna da umre,
A nas su hvatali,
I pare su nam uzeli,
A nema ni mnogo vojske na okupu.“
Šta je tad kralj učinio?“
Mnogo je vojske skupio,
Sve je bilo spremno za boj.
Šta je tada Miloš rekao?
„Stan' polako, kralju”, on je rekao,
„Jer i ja hoću da se spremim.
I ja hoću caru da odem.
Ako mi car pruži ruku,
Predaću mu se;
Ako mi car pruži nogu,
Handžarom ću ga udariti.“
Ovaj mi ti se Miloš spremi.
A imađaše i pobratima.
„Pobratime bre“, rekao mu je,
„Hoćeš li poći sa mnom?“
Lepo su mi ti se tu spremili,
Bacili su se atkinji na leđa.
Kad su otišli caru,
Stražari su Miloša zadržali.
„Kamo ćeš“, rekli su mu,
„Hoću caru ja da idem.“
„Čekaj, caru ćemo te prijaviti.“
Caru tada behu kazali.
Gle, šta je car kazao.
Šehislamu je on rekao:
„Kako veliš, šta da radim,
Jer Miloš nam dolazi,
Kad mi zatraži ruku, da je dam,
Da je dam, ili da mu je ne dam?“
Tad Muratu behu rekli:
„Onaj Miloš ovde kad nam dođe,
Ne daj mu ruku, već mu podaj nogu,
Da bi ti ostao pod nogama tvojim.“
Tada je car rekao:
„Pustite tog Miloša nek dođe.“
Miloš je caru otišao.
Car dizaše nogu da mu je da,
A ovaj Miloš imaše u ruci handžar,
I handžarom cara udari.
Mrtva cara beše ostavio.
Pa Miloš beše izašao,
Lepoj atkinji se bacio na leđa,
Hvataše put da ide.
Mnoga vojska mučaše se,
Mučaše se da ga poseče,
Ali ne mogahu njega da poseku.
Kad su otišli u Babin Most,
Jedna stara Srpkinja bila se namerila.
Tu im Srpkinja beše rekla:
„Šta je more, Turci“, rekla im je.
Tada ispričaše Srpkinji:
„Eto Miloš nam je probo cara,
Ne možemo Miloša da posečemo.“
Tu Srpkinja im je rekla:
„Nikada vi Miloša ne možete poseći,
Jer je obučen u gvožđe,
I atkinju ima u gvožđe obučenu.“
Već im reče da razastru sablje.
A atkinju da udare ispod belezuka:
„Te da joj noge posečete
I tada ćete Miloša uhvatiti.
Ako na taj način možete Miloša uhvatiti,
Gledajte, on ključeve u brkovima ima.“
Tada šta je vojska učinila:
Prostrli su sablje po zemlji,
Onuda kud je Miloš bežao,
Atkinju su po belezuku udarili,
Atkinja se beše srušila.
Zdrava Miloša su uhvatili,
Hoće glavu da mu odseku.
Tada Miloš beše rekao:
„Amanet vam ostavljam,
Onu staru Srpkinju da mi dozovete.
Mnogo mala što imam,
Hoću u amanet da joj ostavim.
I još imam nekoliko reči da joj kažem.“
Tada mu Srpkinju dovedoše.
Da vidiš šta joj je Miloš kazao:
„Priđi, tetko, bliže,
Jer hoću da te obogatim,
Mnogo blaga hoću da ti dam.“
Tada se Srpkinja beše približila.
„Bliže mi se približi,
Hoću nešto na uho da ti kažem.“
Ova Srpkinja kad mu se približila,
Zubima ju je Miloš ščepao,
U Babin Most ju je bacio.
Odmah su Milošu glavu odsekli.
Da vidiš šta uradi Miloš Kopilić.
Glavu beše uzeo pod pazuho.
Hajde, hajd', tako idući
U Salabanju kad je došao,
Bile su tamo jedna žena i jedna devojka,
Bile su perući rublje.
Onde Miloša su ugledale.
Šta je tada rekla devojka:
„Mori majko, vidi jednog čoveka kako ide bez glave.“
Na to Miloš beše rekao:
„Ja bez glave, a vas dve bez očiju da bi ostale.“
I na tom mestu Miloš beše ostao.
Svi se popovi iskupiše,
U knjigama su našli:
Kad bi mogli onde da načine jednu crkvu,
Pre no što zapevaju jutarnji petli,
Miloš bi se digao.
I započeše crkvu da grade,
Gotovo celu crkvu behu podigli.
Kad su crep metali,
Pevci jutarnji behu zapevali,
I Miloš je tu ostao.
Na tom mestu gde je Miloš ostao,
Tu je Gospod vodu darovao.
Ona voda vrlo je lekovita.
...
Gle šta je učinila majka sultana Murata.
Za sultana kad beše čula,
Da joj ga je Miloš posekao,
Vrlo je majci žao bilo:
„Hej, Kosovo“, beše rekla,
„Hej, pusto Kosovo“, beše rekla,
„Što si me bez sina ostavilo.
Berićetom obilovalo,
Niko u tebi sreće nemao
I nikad se bez krvi ne uzelo.“
I umrla je.
...
Jedna cura majci što je rekla?
„Kuda idemo, mori majko?“
„Mi bežimo od Turčina“ rekla joj je.
„A kada ćemo se vratiti ovamo, mori majko?“
„Onda kad se pokvari Turčin kao mi.
I kad bude Čičavica posečena
Kao što je mi ostavljamo,
Tad ćemo mi Kosovo ponovo uzeti.“
Veselin Čajkanović, „Sabrana dela iz srpske religije i mitologije u pet knjiga“, „Studije iz srpske religije i folklora 1910-1924", Beograd 1994, str.196-209
Flashback - by Palo Markovic
“I’ve been confronted once again with situations that happened 20 years ago when the edge of history made a cut one more time. It was the revolutionary autumn of 1989 when people behind the iron curtain had met in the streets and demanded change. My generation had been too young to be allowed to participate. Me and my mates were watching those events like tourists in own country. And these memories now return as flashes in the dark, revealing obscure development of history in time.”
Tuesday, November 24, 2009
"Knjiga smijeha i zaborava"
M.Kundera
1.
U februaru 1948. lider čeških komunista Klement Gottwald izašao je na balkon praškog baroknog dvorca da se govorom obrati stotinama hiljada građana koji su potpuno ispunili Starogradski trg. Bio je to veoma značajan trenutak u historiji Češke. Sudobonosni trenutak, kakvi se javljaju jednom ili dva puta u hiljadu godina.
Gottwald je bio okružen svojim drugovima a neposredno uz njega stajao je Clementis. Vjetar je nosio pahuljice snijega, bilo je hladno, a Gottwald je bio gologlav. Brižni Clementis je skinuo krznenu kapu i stavio je Gottwaldu na glavu.
Propagandno odjeljenje umnožilo je u stotinama hiljada primjeraka fotografiju Gottwalda kako sa šubarom na glavi i okružen svojim drugovima govori narodu. Na tom balkonu započela je historija komunističke Čehoslovačke. Tu fotografiju poznavalo je sa plakata, iz udžbenika i iz muzeja svako dijete.
Četiri godine kasnije Clementis je optužen za izdaju i obješen. Propagandno odjeljenje ga je smjesta izbrisalo iz historije i, naravno, sa svih fotografija. Od tog vremena stoji Gottwald na balkonu usamljen. Tamo gdje je stajao Clementis sad je samo prazan zid dvorca. Od Clementisa je ostala samo kapa na Gottwaldovoj glavi.
Бој се почна во клисура, Чакаларов бре...
http://www.youtube.com/watch?v=IHQXh0I-qpM&feature=related
edit//osim malih nedoslednosti u brojnom stanju, sve je u redu :)))
"..Оздол иде Бахтијар Паша,
со три'есет илјади,
Чакаларов је со триста момчиња.
Бахтијар Паша викаше:
„уџум кардашлар“,
Чакаларов викаше:
„ура момчиња“.."
edit//osim malih nedoslednosti u brojnom stanju, sve je u redu :)))
"..Оздол иде Бахтијар Паша,
со три'есет илјади,
Чакаларов је со триста момчиња.
Бахтијар Паша викаше:
„уџум кардашлар“,
Чакаларов викаше:
„ура момчиња“.."
Saturday, November 21, 2009
Sunday, November 15, 2009
Poor soul lights
Fenjeri mrtvih su čudan arhitektonski fenomen u Francuskoj...podsećaju na neke delove paganskih hramova. Međutim, bili su sagrađeni uglavnom u 12. veku, a ostalo je neobjašnjeno zašto se skoro svi fenjeri mrtvih nalaze u jugozapadnoj Francuskoj.
Ti fenjeri su mali tornjevi od kamena - obično šuplji - čiji se gornji deo sastavi od nekog malog prostora u obliku paviljona s prozorčićima u kojem se, u sutonu, upalo svetlo koje je navodno služilo da vodi mrtve.
.JPG)
Ti fenjeri su mali tornjevi od kamena - obično šuplji - čiji se gornji deo sastavi od nekog malog prostora u obliku paviljona s prozorčićima u kojem se, u sutonu, upalo svetlo koje je navodno služilo da vodi mrtve.
.JPG)
Tuesday, November 10, 2009
Friday, November 6, 2009
Festival besmislenih i beskorisnih veština
Zemunski mali umetnički centar – ZMUC i izdavačka kuća Kornet pozivaju vas da učestvujete na Letnjem festivalu besmislenih i beskorisnih veština. Rok za prijavu kraj aprila, 2010. godine.
Festival je multimedijalnog karaktera. Jedini kriterijum kojim se rukovodi žiri festivala je besmislenost i beskorisnost predstavljene veštine ili umeća u svim vremenima i kulturama.
U selekciji veština biće diskvalifikovane one koje u jednoj kulturi jesu besmislene, ali u nekoj drugoj nisu (kao npr. podrigivanje posle jela). Veštine, dakle, moraju biti besmislene na svakom mestu i u svako vreme.
Pravo na učešće imaju radnici, vojna lica, penzioneri, učenici starijih razreda srednjih škola, studenti, državni službenici, menadžeri i umetnici svih profila, ulični prodavci i zakupci pijačnih tezgi, vlasnici STR-a, SZR-a, SUR-a, nezaposlena lica, vojnici na civilnom služenju vojnog roka, kao i svi koji misle da poseduju dovoljno besmislenih i beskorisnih znanja i veština.
Pravo na učešće nemaju profesionalni političari jer su, prema tumačenju članova žirija, njihova besmislena znanja i veštine van svake konkurencije.
Skupljanje, predstavljanje i dokumentovanje radova obavljaće se u periodu od novembra 2009. do aprila 2010. godine u prostorijama ZMUC-a. Stručni petočlani žiri odlučuje u maju šta je uvršćeno u program Festivala i sve učesnike obaveštava o rasporedu programa Festivala.
Veštine svih učesnika biće dokumentovane i objavljene u zajedničkoj elektronskoj publikaciji, kao beskorisno svedočanstvo jednog besmislenog događaja.
Festival traje od 15. juna do 15. avgusta 2010godine. Veštine će sukcesivno biti predstavljane tokom ovog perioda.
Vaše veštine možete predstaviti lično, preko obučenog predstavnika ili putem snimka, u kom slučaju Vas molimo da snimak (VHS, mpeg, avi) pošaljete na: Zemunski mali umetnički centar - ZMUC, Njegoševa 53, 11080 Zemun ili na gdenic@eunet.rs.
Goran Denić Umetnički direktor festivala
Formular za prijavljivanje za učešće na Letnjem Festivalu beskorisnih i besmislenih veština LFB BV, Srbija 2010
Ime
Prezime
Zanimanje
Godina i mesto rođenja
Mesto boravišta
Telefon (mobilni, fiksni)
Adresa
E mail
Naziv besmislene veštine
Vreme neophodno za izvođenje veštine
Kratak opis veštine (maksimum 50 reči)
Tuesday, November 3, 2009
BYZANTINA AINIГМАТА
Двојица у једном навалише да бију човека, потпуно га савладаше - ал' двојица три су била.
(борба Јаковљева с анђелом)
Мушко нисмо, ал' и женско недостаје,
умирући рађамо се међусобно.
(дан и ноћ)
Са голога зној се слива, док обучен
од страха се тресе; тркач, опет, стоји.
(крштење у Јордану)
Eto, da zabavljate drustvo, ili devojku, u hladnim novembarskim nocima.
"Vizantijske zagonetke", Balkanske narodne umotvorine, Knjiga 6, SANU, Beograd, 1986 - klasika :)
(борба Јаковљева с анђелом)
Мушко нисмо, ал' и женско недостаје,
умирући рађамо се међусобно.
(дан и ноћ)
Са голога зној се слива, док обучен
од страха се тресе; тркач, опет, стоји.
(крштење у Јордану)
Eto, da zabavljate drustvo, ili devojku, u hladnim novembarskim nocima.
"Vizantijske zagonetke", Balkanske narodne umotvorine, Knjiga 6, SANU, Beograd, 1986 - klasika :)
Tuesday, October 27, 2009
2+2 equals five
'2+2 must always be 4', Henryk Tomaszewski, Poljska, 1989
In his novel Nineteen Eighty-Four, George Orwell used the slogan ‘2 plus 2 equals five’ as a demonstration of the false dogma and absurdity expounded by a totalitarian state. In response, the protagonist of the novel, Will Smith, claims that ‘Freedom is the freedom to say that two plus two make four’. ‘Two plus two equals five’ was originally a communist slogan in the USSR suggesting that the goals of the first five year plan could be achieved a year early if people worked harder. Tomaszewski was one of the greatest masters of the Polish Poster School, which was renowned from the 1950s for its painterly approach, irony and visual metaphor.
Péter Pócs, Mađarska, 1989
Više plakata na ovom vebsajtu:
http://www.vam.ac.uk/collections/prints_books/features/designing_democracy/index.html
Sunday, October 25, 2009
Saturday, October 24, 2009
Thursday, October 22, 2009
Knjižara
da li ti mozda znas da li jos uvek postoji knjižara u Beogradu koja prodaje falicne knjige,
sjajna je ja sam davno jako bio i ne znam gde je sad,imam rupu u secanju, ne mogu se setiti ulice, prodavali su samo knjige sa greskama
npr, fali par strana, ima neka stamparska greska, pogresno napisane stranice, neke obrnute stranice, pravi dar za oči, pa sad raspitujem među ljudstvom znaju li gde je i da li još uvek postoji, jer mi treba
sjajna je ja sam davno jako bio i ne znam gde je sad,imam rupu u secanju, ne mogu se setiti ulice, prodavali su samo knjige sa greskama
npr, fali par strana, ima neka stamparska greska, pogresno napisane stranice, neke obrnute stranice, pravi dar za oči, pa sad raspitujem među ljudstvom znaju li gde je i da li još uvek postoji, jer mi treba
Friday, October 16, 2009
Saturday, October 10, 2009
O, Ostoja* otišao onuda!
*Ostoja (emisija"Na slovo na slovo")
Lik koji izlazi iz sirokog bureta u emisiji na slovo na slovo koji govori reci na slovo O.Druzi se sa Acimom i Micom.Neka deca su ga se i pomalo plasila.
izvor:http://vukajlija.com/ostoja-na-slovo-na-slovo
Friday, October 9, 2009
NASA traži vodu na Mesecu
"Pa gde ste vi posli gospodo Amerikanci? Da li uopste znate? Jos jedna u nizu nenormalnih vesti. Hoce li vec jednom prestati to bombardovanje svega i svacega? Koga ste vi, by the way, pitali da tako nesto smete da uradite? Da li je svetska zajednica uopste o tome ikada razgovarala? Kakve mogu da budu posledice takve sumanute akcije? Da li na taj nacin moze da se poremeti gravitacija Meseca, a samim tim i zemlje ili ce nam, ne daj Boze, taj Mesec mozda tako osakacen pasti na glavu? Ljudi, ajde neko neka mi kaze da sve ovo samo sanjam. Ne mogu da verujem, kakva glupost!!!! KO IM JE DAO PRAVO DA TAKO NESTO URADE???!!! To sto su prvi "navodno" stigli na Mesec ne znaci da je njihov. Inace, ucinili su sve da zastite vodu na zemlji pa im samo jos fali da je nadju gore. Ljudska glupost nema granica kao ni surovost i nadmenost ovih jenkija. Pa nije to divlji zapad pa ko prvi stigne da zabode zastavicu...a i ta je zemlja pripadala Indijancima cijom je krvlju natopljena i severna i juzna Amerika. A zna se sta se desava kada svoju srecu gradis na nasreci drugih. Propast. Samo sto oni takvim svojim divljackim ponasanjem vuku sve nas zajedno u propast. Jedva cekam da se pojavi neocekivana sila iz svemira i da resi sve. Ovo je prevrsilo svaku meru ljudskog razuma."
Pipi, 9. oktobar 2009, 01:52
9. oktobar 2009, Vašington -- U potrazi za tragovima vode, NASA će danas "bombardovati" površinu Meseca. Oblak prašine koji će pri tom nastati, biće vidljiv sa Zemlje.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=10&dd=09&nav_category=78&nav_id=385582
Thursday, October 8, 2009
Ljudi koji slikaju samo u snu
Čehoslovačka ima 800.000 organizovanih spiritista
Ima u mnogim zemljama spiritista koji sede oko stočića ili u mraku, inače, prizivaju duhove. Ali je retka zemlja koja kao Čehoslovačka ima 800.000 organizovanih spiritista.
Centar spiritističkog pokreta u Čehoslovačkoj ne nalazi se u Pragu, već u Radvanjicama, u Šleziji, gde spiritisti imaju i zgradu svog udruženja. Sledbenici ove okultističke nauke održali su sada svoj godišnji kongres u Pragu i tom prilikom u Klam-Kalasovoj palati priredili izložbu slika svojih članova. Ta izložba imala je za dužnost da dokaže natprirodnost spiritizma.
Izloženi su radovi preko hiljadu medijuma, ljudi koji u budnom stanju većinom nemaju baš nikakvih slikarskih sposobnosti. Oni su sposobni da stvaraju svoje čudnovate radove jedino u transu, medijskom snu.
Interesovanje publike bilo je toliko da je izložba morala biti dvaput produžavana. Na poseti odista mogli bi spiritistima pozavideti i najveći umetnici.
Motivi spiritističkih slika nisu uzeti samo iz našeg ovozemaljskog života nego uglavnom iz duhovne ili astralne oblasti kojoj spiritisti poklanjaju svu svoju pažnju. Vidimo tu predele na planetama, tajanstvene demone, prepotopske pojave i geološke oblike naše zemlje u raznim fazama. Tu su , dalje, simboli bogatstva, greha, kazne. Na slikama su pretstavljeni ne samo događaji iz najstarijih biblijskih vremena nego i ličnosti iz preistorijskog doba.
U suštini, sve su to dela diletanata i između ovih mnogobrojnih slika i crteža teško je naći bar jedan jedini značajniji talenat. Izgleda da se ni „duhovi“ koji su ovim slikarima vodili poslušnu ruku ne ističu nekim naročitim umetničkim talentom i fantazijom. Palate na Marsu, na primer, imaju i baroka i secesije u isti mah, palate u potonuloj Atlantidi potsećaju na indijske pagode. Pa ipak su mnoge slike neobično zanimljive.
Jedna udovica koja u transu slika svačim pa i prstom izložila je slike iz stare iz stare Indije i Egipta, za koje su naučnici najavili da su vanredno tačne. Udovica u budnom stanju ne može da nacrta ni najprimitivniji dečji crtež.
Jedan drugi gospodin sa univerzitetskim obrazovanjem, koji je u školi bio najgori crtač, naslikao je za petnaest godina nekoliko stotina slika. On tvrdi da je njegov inspirator jedan duh koga on naziva Belim Cvetom i koji se momentalno nalazi na planeti jednog nama nepoznatog sunčanog sistema.
Na izložbi su zastupljene tri vrste medijuma. Jedni koji rade pri punoj svesti, ali bez sopstvene volje; drugi koji slikaju u polusvesnom i treći sasvim mehaničkom stanju.
U većini slučajeva medijum ne zna šta su ove slike. Tek pomoću drugog medijuma saznaje on da ove njegove slike predstavljaju, recimo, predeo sa jedne planete u Mlečnome Putu ili čoveka iz ledenog doba.
Osim slika, izloženi su ovde i neki rukopisi. To su spisi medijuma koji pišu jezikom čije reči ne razumeju. Često ne znaju ni azbuku. Ima ih koji u transu savršeno pišu starokineski, grčki, gotski. Ne samo to: na izložbi su i čitave knjige ispisane jezikom kojim, kako spiritisti tvrde, govore stanovnici na Marsu. Ili jezikom za koji ni medijum ne zna čiji je i koji nijedan filolog ne može da odgonetne.
Posetilac izložbe, za sve vreme dok gleda ove slike, nalazi se u mučnom raspoloženju; kao da je u nekoj teškoj bolesti. Kada napusti ovu zgradu, prosto mu odlane. Izgleda kao da se probudio iz neprijatnog sna.
POLITIKA, Beograd, 25. jun 1933.
Rastko Petrović
Tuesday, October 6, 2009
Art by telephone (1969)
http://ubu.artmob.ca/sound/art_by_telephone/Various-Artists_Art_By_Telephone_1969.mp3
Shortly after its opening, the Museum of Contemporary Art planned an exhibition to record the trend, incipient then and pervasive today, toward conceptualization of art. This exhibition, scheduled for the spring of 1968 and abandoned because of technical difficulties, consisted of works in different media, conceived by artists in this country and Europe and executed in Chicago on their behalf. The telephone was designated the most fitting means of communication in relaying instructions to those entrusted with fabrication of the artists' projects or enactment of their ideas. To heighten the challenge of a wholly verbal exchange, drawings, blueprints or written descriptions were avoided. -Jan van der Marck (covertext)
Participating artists: Siah Armajani, Richard Artschwager, John Baldessari, Iain Baxter, Mel Bochner, Geoge Brecht, Jack Burnham, James Lee Byars, Robert H. Cumming, Francoise Dallegret, Jan Dibbets, John Giorno, Robert Grosvenor, Hans Haacke, Richard Hamilton, Dick Higgins, Davi Det Hompson, Robert Huot, Alani Jacquet, Ed Kienholz, Joseph Kosuth, Les Levine, Sol LeWitt, Robert Morris, Bruce Nauman, Claes Oldenburg, Dennis Oppenheim, Richard Serra, Robert Smithson, Guenther Uecker, Stan Van Der Beek, Bernar Venet, Frank Lincoln, Viner Wolf Vostell, William Wegman, William T. Wiley.
preuzeto sa http://www.ubu.com/
Shortly after its opening, the Museum of Contemporary Art planned an exhibition to record the trend, incipient then and pervasive today, toward conceptualization of art. This exhibition, scheduled for the spring of 1968 and abandoned because of technical difficulties, consisted of works in different media, conceived by artists in this country and Europe and executed in Chicago on their behalf. The telephone was designated the most fitting means of communication in relaying instructions to those entrusted with fabrication of the artists' projects or enactment of their ideas. To heighten the challenge of a wholly verbal exchange, drawings, blueprints or written descriptions were avoided. -Jan van der Marck (covertext)
Participating artists: Siah Armajani, Richard Artschwager, John Baldessari, Iain Baxter, Mel Bochner, Geoge Brecht, Jack Burnham, James Lee Byars, Robert H. Cumming, Francoise Dallegret, Jan Dibbets, John Giorno, Robert Grosvenor, Hans Haacke, Richard Hamilton, Dick Higgins, Davi Det Hompson, Robert Huot, Alani Jacquet, Ed Kienholz, Joseph Kosuth, Les Levine, Sol LeWitt, Robert Morris, Bruce Nauman, Claes Oldenburg, Dennis Oppenheim, Richard Serra, Robert Smithson, Guenther Uecker, Stan Van Der Beek, Bernar Venet, Frank Lincoln, Viner Wolf Vostell, William Wegman, William T. Wiley.
preuzeto sa http://www.ubu.com/
Saturday, October 3, 2009
Prokofjev, Stravinski i Staljin
Sergej Prokofjev i Josif Staljin su umrli istog dana, 5. marta 1953. godine. Njegovo telo je zbog sveopšte gužve oko Staljinove smrti čekalo tri dana da bude odnešeno, a na sahrani je korišćeno papirno cveće i snimljena muzika - jer su svi muzičari i sve pravo cveće bili rezervisani za Staljinovu sahranu.
Za to vreme je Prokofjevljeva žena Lina (doduše već desetak godina od njega praktično razdvojena jer je švrljao sa mlađom) čamila u zatvoru osuđena na dvadeset godina zbog špijunaže jer je pokušala da svojoj majci u Španiju pošalje novac.
Ali dok još nije umro svašta je radio. Tokom rata sarađivao je sa rediteljem Sergejom Ejzenštajnom, i između ostalog napisao muziku za njegov film "Aleksandar Nevski".
U ovom filmu tevtonski vitezovi pevaju "Peregrinus, expectavi, pedes meos, in cymbalis" (oko 2:00 u gornjem videu) dok marširaju u bitku. Ovi navodno "lažni latinski stihovi" zapravo su pozajmica iz jednog dela Igora Stravinskog, a stavljajući ih u usta negativaca Prokofjev daje svoj komentar povodom odluke Stravinskog da se ne vraća u Rusiju (što je Prokofjev učinio 1935.) već ostane na trulom zapadu, kao i nekih umetničkih nesuglasica.
Uprkos rivalstvu koje je među njima dvojicom postojalo godinama, Stravinski je izjavio da je Prokofjev drugi najbolji ruski kompozitor trenutno živ - sebi naravno dodelivši prvo mesto.
Za to vreme je Prokofjevljeva žena Lina (doduše već desetak godina od njega praktično razdvojena jer je švrljao sa mlađom) čamila u zatvoru osuđena na dvadeset godina zbog špijunaže jer je pokušala da svojoj majci u Španiju pošalje novac.
Ali dok još nije umro svašta je radio. Tokom rata sarađivao je sa rediteljem Sergejom Ejzenštajnom, i između ostalog napisao muziku za njegov film "Aleksandar Nevski".
U ovom filmu tevtonski vitezovi pevaju "Peregrinus, expectavi, pedes meos, in cymbalis" (oko 2:00 u gornjem videu) dok marširaju u bitku. Ovi navodno "lažni latinski stihovi" zapravo su pozajmica iz jednog dela Igora Stravinskog, a stavljajući ih u usta negativaca Prokofjev daje svoj komentar povodom odluke Stravinskog da se ne vraća u Rusiju (što je Prokofjev učinio 1935.) već ostane na trulom zapadu, kao i nekih umetničkih nesuglasica.
Uprkos rivalstvu koje je među njima dvojicom postojalo godinama, Stravinski je izjavio da je Prokofjev drugi najbolji ruski kompozitor trenutno živ - sebi naravno dodelivši prvo mesto.
Friday, October 2, 2009
Добривоје Јевтић/Азбучне песме
AХИЛ брзи
витак
горд
дугоног
ђаволаст
епски жовијалан – еротски жилав
зезнут
идеални јунак –идејно јак
( клање лудо
људи Менелајевих
није њему оптерећење )
пету
ракијом старом
трља
Ћутке увија
фланелом хлорисаним
циљ
Чему џиновски штит
.JPG)
.JPG)
Teremin
znam da izgleda kao da ova gospoja sve vreme govori "mmmmmmmm..." ali ne.
Lav Sergejevich Termen, izgleda, jos kao mali bio je prenadaren za sve cega se dohvatao. Ako ne cudo od deteta, ono bar, cudo od momka. Kolicina podataka vezana za njegov profesionalni, ali i privatni zivot je zapanjujuca. Fizicar, astronom i violoncelista, sef radiostanice, izumitelj detektora pokreta i bezicnog televizora, prislusnih uredjaja i naravno - teremina.
Oktobra 1920. napravio je prezentaciju instrumenta koji ce, uz male modifikacije postati ono sto vidimo na snimku (metalna sipka koja se koristi tako sto covek mase rukama i trbuhozbori "mmmmmm...") Patentirao je svoj izum (teremin, naravno) 1928. u Americi, i tamo ostao, gde je formirao laboratoriju u kojoj je razvijao elektronske instrumente. 1932. je dirigovao prvim (ikada) elektronskim orkestrom.
Baveci se upotrebom teremina u plesnoj muzici, a posle nejasne epizode i razvoda od prve zene, ruskinje, vencao se clanicom "American Negro Ballet", Lavinijom Vilijams.
1938. je, pod (opet) cudnim okolnostima dosao u SSSR. Po jednoj verziji, cak je i kidnapovan od strane pripadnika ruske obavestajne sluzbe. Odveden je u tajnu laboratoriju, na rad sa drugim velikim naucnicima i izumiteljima. Naravno, u to vreme se svuda pricalo o njegovom pogubljenju. Oslobodjen je 1956. Tokom rada u tajnoj laboratoriji, konstruisao je prvi prislusni uredjaj. Uredjaji su postavljeni u americku, britansku i francusku ambasadu, ali i Staljinov kabinet. Termen je nagradjen Staljinovom nagradom za ovaj izum. (inace, nekoliko traka sa snimcima prisluskivanja je cuvao u svom stanu)
Naravno, ima jos. Izradio je kopiju americkog grba izrezbarenu u drvetu, naravno ozvucenu, koju je americki ambasador u Moskvi dobio od grupe dece 1945. kao znak prijateljstva. Taj prislusni uredjaj (uredjaj?) je visio u kabinetu ambasadora do 1952. godine, kada je slucajno otkriven.
Posle izlaska iz onog logora, o kome smo gore pisali, 1947. prisao je KGBu i sa njima saradjivao do 1966, ponovo se ozenio i dobio dvoje dece. Takoreci, nov covek. Radio je na konzervatorijumu u Moskvi do sedamdesetih godina. 1989. ponovo putuje na zapad, u Francusku i SAD.
Umro je u Moskvi 1993. godine.
Thursday, October 1, 2009
The Western Round Table on Modern Art (1949)
http://www.ubu.com/historical/wrtma/index.html
"There in that room, were a bunch of guys trying to think. We were most of us prima donnas, and from time to time we stopped thinking to try to pull off an epigram. But still––a bunch of guys trying to think. Still more difficult, we were trying to think aloud and trying to communicate with each other––trying to get things clear that have never been gotten clear."
"There in that room, were a bunch of guys trying to think. We were most of us prima donnas, and from time to time we stopped thinking to try to pull off an epigram. But still––a bunch of guys trying to think. Still more difficult, we were trying to think aloud and trying to communicate with each other––trying to get things clear that have never been gotten clear."
Subscribe to:
Posts (Atom)